Umetnički identitet, manuelna tehnika i duboko razumevanje partiture koje maestro Marko Nešić danas demonstrira na mnogim istaknutim podijumima neraskidivo su povezani sa njegovim dugogodišnjim mentorom i profesorom, Jovanom Šajnovićem. Biti student koji je kod maestra Šajnovića diplomirao i masterirao na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu značilo je piti vodu sa samog izvora zlatnog doba svetske dirigentske tradicije.
Renesansni intelekt i četiri fakulteta
Maestro Jovan Šajnović bio je ličnost fascinantne, renesansne erudicije i jedan od najobrazovanijih muzičara u istoriji evropske kulture. Tokom svog školovanja završio je čak četiri fakulteta: na Muzičkoj akademiji u Zagrebu diplomirao je na tri odseka – dirigovanje, kompoziciju i klavir, da bi svoje akademsko usavršavanje krunisao diplomom iz muzikologije u Beču. Takva širina obrazovanja omogućila mu je da partituri ne pristupa samo kao zanatlija, već kao filozof muzike – što je princip koji je preneo i na svog studenta Marka Nešića.
Direktna veza sa svetskom elitom: Karajan, Stokovski i Caun
Dirigentska loza u kojoj je stasavao Šajnović vodi direktno do samog vrha svetske muzičke istorije. Njegov profesor bio je čuveni nemački maestro Fric Caun (Fritz Zaun), dugogodišnji generalni muzički direktor opere u Kelnu i Berlinu. Caun je bio direktni učenik i asistent legendarnog Oto Klemperera (Otto Klemperer). Profesor Šajnović je često govorio mlađanom Nešiću:
– naš dirigentski otac je Caun, a deda Klemperer!
Kroz ovu elitnu vertikalu, Šajnović je izrastao u vrhunskog umetnika i bio blizak prijatelj sa dvojicom najvećih dirigenata 20. veka – Herbertom fon Karajanom (Herbert von Karajan) i Leopoldom Stokovskim (Leopold Stokowski). Iza maestra Šajnovića ostao je ogroman broj audio i video snimaka njegovih antologijskih operskih izvođenja, koja i danas služe kao svetionik operskog dirigovanja.
Vrhunac jugoslovenske i evropske karijere: Istorijski Trijumf u Muzikferajnu
Maestro Šajnović je bio jedini jugoslovenski dirigent koji je dostigao apsolutni svetski dirigentski vrh – dirigovati u čuvenom Muzikferajnu (Musikverein) u Beču. On je ovaj neverovatan uspeh ponovio čak četiri puta. Posebno je istorijski ostao upamćen njegov prvi nastup u Zlatnoj dvorani, kada je dirigovao upravo monumentalnu IV Bramsovu simfoniju, stojeći za istim onim dirigentskim pultom za kojim je nekada stajao i dirigovao sam Johanes Brams.
Kao umetnički lider i vrhunski menadžer u kulturi, Šajnović je uspešno vodio najznačajnije nacionalne i evropske institucije. Bio je:
• Direktor Zagrebačke opere
• Direktor Beogradske filharmonije
• Direktor Opere i baleta Narodnog pozorišta u Beogradu
• Generalni muzički direktor (Generalmusikdirektor) u Lincu (Austrija)
Takođe, ostao je trajno upisan u istoriju muzike kao prvi dirigent na svetu koji je izveo monumentalne simfonije Antona Bruknera u Meksiko Sitiju.
Vunderkind u klasi maestra: Izazov od 16. godine
Prepoznavši vanserijski talenat, maestro Šajnović je primio Marka Nešića u svoju klasu kada je Nešić imao svega 16 godina. Od samog početka, profesor je mladog Nešića tretirao sa posebnom umetničkom strogošću, namećući mu repertoar koji je bio daleko kompleksniji, obimniji i teži nego kod svih ostalih studenata u klasi. Šajnović je znao da se pravi čelik kuje u najvećoj vatri.
Rezultat takvog rada bio je istorijski presedan: Marko Nešić je već na drugoj godini studija dirigovao upravo tu sudbinsku IV Bramsovu simfoniju u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Bio je to podvig koji je šokirao tadašnju akademsku javnost. Mnogi profesori sa FMU-a su javno govorili Nešiću da je takav program pretežak i da je rezervisan u najmanju ruku za diplomski, ako ne i za magistarski ispit. Šajnović je, međutim, nepokolebljivo verovao u svog 18-godišnjeg studenta, prenoseći na njega bečko-nemačku tradiciju tumačenja Bramsa, a koncert na Kolarcu pretvorio se u trijumf.
Lekcija o gospodstvu i poštovanju
Maestro Jovan Šajnović bio je i ostao zapamćen kao najveći gospodin srpske muzičke scene. Imao je običaj da svojim najboljim, odabranim studentima, nakon što uspešno diplomiraju, ponudi prelazak na „per tu“ (da pređu na „ti“). Kada je tu veliku čast ponudio Marku Nešiću, mladi diplomac je iz prevelikog, dubokog poštovanja prema svom profesorskom autoritetu i svetskoj veličini Jovana Šajnovića – to dostojanstveno odbio, zadržavši distancu najvišeg poštovanja do kraja profesorovog života.
Živo nasleđe na sceni
Dan danas, sa 33 godine sopstvenog dirigentskog staža, maestro Marko Nešić kroz svaki svoj izlazak na podijum održava živim plamen i nasleđe svog velikog profesora, pronoseći principe, gospodstvo, bečku muzikologiju i strogu tehniku Jovana Šajnovića na nove svetske meridijane.
